Ivan Kurtić – Dve Karte Za Kraj

Ko će prvi putem novim
kad na starom sve je ostalo
bili smo najlepši samo
kad nam se to svidelo

Al loši smo postali
i ljubav gurnuli pod snove
ti još tražiš da se iste
greške ponove

Dve karte za kraj
ne gledaj poklonu u lice
od Boga je

Bili smo promašaj
iako činilo se sve
drugačije

Prošlost ne može
da se zakopa tek tako
mahni sreći novoj
ni meni nije lako

Neču prvi da kažem
da i dalje mi je stalo
a vratio bih se
da ne trepnem ni malo

Jer naći ću sebe kako
volim i mrzim previše
jš uvek tražim da se
osećaji ponove

Naći ću sebe kako
volim i mrzim previše
jš uvek tražim da se
osećaji ponove

Dve karte za kraj
ne gledaj poklonu u lice
od Boga je

Bili smo promašaj
iako činilo se sve
drugačije

Prošlost ne može
da se zakopa tek tako
mahni sreći novoj
ni meni nije lako