Jelena Rozga – Pismo glava

Dođe mi da vrisnem
kada je tišina,
da se malo stisnem
tamo gdje te ima.

Ja te nešto pitam,
šutiš kao riba,
imao pa nemao,
ta me kletva stigla.

Jer ti, jer ti,
malo me hoćeš,
a malo me nećeš.

Jer ti, jer ti,
doći ćeš pameti
kad se sreća zavrti.

Pismo-glava baciću,
dok se vrtiš miriću,
koja strane je – da je,
obe padnu na tebe.

Tebi fali jedan gen,
da bi bio savršen,
u mom srcu stanuje,
jaka sam za sve,
jaka za oboje.

Pismo-glava baciću,
dok se vrtiš miriću,
koja strana je – da je,
obe padnu na tebe.

Tebi fali jedan gen,
da bi bio savršen,
u mom srcu stanuje,
jaka sam za sve,
jaka za oboje,
ali slaba na tebe.

Goli smo i sami,
k’o Adam i Eva,
k’o na kraju a ne
na početku svijeta.

Samo da me grliš,
kao što i treba,
ne bi bilo ničeg
da me pokoleba.

Jer ti, jer ti,
malo me hoćeš,
a malo me nećeš.

Jer ti, jer ti,
doći ćeš pameti
kad se sreća zavrti.

Pismo-glava baciću,
dok se vrtiš miriću,
koja strana je – da je,
obe padnu na tebe.

Tebi fali jedan gen,
da bi bio savršen,
u mom srcu stanuje,
jaka sam za sve,
jaka za oboje,
ali slaba na tebe…

Pismo-glava baciću,
dok se vrtiš miriću,
koja strana je – da je,
obe padnu na tebe.

Tebi fali jedan gen,
da bi bio savršen,
u mom srcu stanuje,
jaka sam za sve,
jaka za oboje,
ali slaba na tebe…

U mom srcu stanuje,
jaka sam za sve,
jaka za oboje,
ali slaba na tebe.

Jaka sam za sve,
jaka za oboje,
ali slaba na tebe.