Miroslav Mika Antić – “Ako bilo kad osetiš…”
Advertisement:
Ako bilo kad osetiš da mrtve stvari koje držiš
odjednom menjaju boju i počinju da dišu,
moraš ih sam završiti; niko ne može da te zameni.
Jer, niko izvan tebe nema tu britku preciznost
što izdvaja iz prolaznog oklop od zelenog vetra,
u kojem neotporno i pihtijasto podrhtava
meko i vlažno klatno tvoje uobrazilje.
Svako može da postavi tvoj osećajni skelet
i oko njega ovije tvoje najdivnije namere
i utisne u koru nemire tvoga uma ľ kao bore.
Ali, to je još uvek tebi dalek i neprirodan
način krošenja večnosti.
Niko na svetu nije ti,
i zato niko ne može ni završiti tvoje delo.
Nikog nemoj da pitaš šta znači neko delo.
Otkud on zna, kad nije: delo?
Uzmi u ruke materijal i na sebi to proveri.
Nikog nemoj da pitaš šta znači neka izložba.
Izložba nije ono što ti je pokazano.
Ti se pokazuješ njoj.
Dužnost je izložbe da te vidi.
Stani pred delo i zahtevaj
da ti objasni šta ti značiš.
Ako već odlučiš da gledaš,
svaki put istu stvar vidi sasvim drukčije.
“Ista je linija drugi put ľ nova linija.”
Ne veruj onima koji ti uporno tvrde
da imaš samo jedno čulo vida.
Koliko tvojih očiju nikada nije progledalo?
Koliko tvojih očiju, dok obuhvata ovo,
vidi i nešto ono, čega uopšte nisi svestan?
Koliko tvojih očiju nikada neće saznati
da su bile i ľ oči?
Ako se usudiš da stvaraš, moraš imati dokaza
da istu stvar još jednom dotičeš prvi put.
Advertisement:
Related Posts
Miroslav Mika Antić – Belo →
Miroslav Mika Antić – Razglednica →
Miroslav Mika Antić – Besmrtna pesma →
