Jovana Nikolić – Svila
Advertisement:
Ne veruj mi noćas,
sve što radim, radim
samo tebi iz inata,
ja ni ime njemu ne znam
to su samo tudje ruke
oko moga vrata.
Ne veruj mi noćas,
samo hoću da te boli
isto kao mene
jer još pamtim taj
miris druge žene kada
neko tvoje ime spomene.
Kao svila, kao svila
od njene haljine po telu tvom,
tako lako,tako lako
ja pašću preko tela njegovog
Kao svila, kao svila
Al’ šta mi vredi
kad se setim da samo se svetim
baš nikome sem sebi.
Kao svila.
Ne veruj mi,
ne veruj mi više
ne čekam da čujem tvoj glas,
Svaki uzdah nov je bol
a sve u meni umire
što podseća na nas.
Ne veruj mi noćas
samo hoću da te boli
isto kao mene
jer još pamtim taj
miris druge žene
kada neko tvoje ime spomene.
Kao svila, kao svila
od njene haljine po telu tvom,
tako lako,tako lako
ja pašću preko tela njegovog
Kao svila, kao svila
Al’ šta mi vredi
kad se setim da samo se svetim
baš nikome sem sebi.
Kao svila.
Ne veruj mi ne veruj više
jer sve umire
što seća na nas
Ne veruj mi, noćas ne veruj
Jer sve umire, jer sve umire.
Kao svila, kao svila
od njene haljine po telu tvom,
tako lako,tako lako
ja pašću preko tela njegovog
Kao svila, kao svila
Al’ šta mi vredi
kad se setim da samo se svetim
baš nikome sem sebi.
Kao svila.
Advertisement:
Related Posts
Maus Maki – Gadafi →
Tijana Bogićević – In too deep →
Bisera Veletanlić – Smejem se bez smisla →
