Aleksandra Kovač – Idemo dalje

Tog jutra kad si otiš’o,
Kiša se stapala sa suzama,
I sve mi je govorilo,
Dolazi vreme plakanja.

Još sam u istoj ulici,
I život ide, nikog ne čeka,
Al’ još zadrhtim svaki put,
Na pomen tvoga imena.

Nekad me sreća dodirne,
Idemo dalje, mislim, trajaće,
Al’ uzalud je svaki put,
Tvoje me oči progone.

Bez tebe sve je pogrešno,
Vino je slatko i ne opija,
Dani su dugi, beskrajni,
A noći hladna pustinja.

Još sam u istoj ulici,
I život ide, nikog ne čeka,
Al’ još zadrhtim svaki put,
Na pomen tvoga imena.

Nekad me sreća dodirne,
Idemo dalje, mislim, trajaće,
Al’ uzalud je svaki put,
Tvoje me oči progone.