Bijelo Dugme – Biografija



Bijelo Dugme je jedan od najpopularnijih, a verovatno i najboljih rock bendova bivše SFRJ, osnovan 1972.g. u Sarajevu. Osnivač i lider Bijelog Dugmeta je bio Goran Bregović, za koga je interesantno napomenuti da kao dečak nije pokazivao poseban muzički talenat, te je izbačen iz drugog razreda muzičke škole gde je pohađao odsek violine.

Međutim, naučivši da svira gitaru, već u osmom razredu osnovne škole, Goran osniva svoj prvi bezimeni bend. Sa polaskom u srednju školu, Goran postaje član grupe Izohipse, ali kako je tu srednju školu vrlo brzo napustio, tako je napustio i bend u kom je svirao kao basista, a sa prelaskom u gimnaziju postaje član grupe Beštije.



Drugi, ispostaviće se kasnije, vrlo značajan član Bijelog Dugmeta, Željko Bebek, je u to vreme bio pevač grupe Kodeksi, u to vreme jednog od popularnijih sarajevskih sastava. Kodeksi su imali problem da nađu odgovarajućeg basistu, pa se tako dešava da Željko primeti Gorana na jednoj svirci Beštija i preporuči ga kolegama iz benda. Naravno, Goran dolazi u grupu Kodeksi, koja tokom 1969. -  1970.g. nastupa u Dubrovniku i Napulju i gde Goran prvi put počinje da svira solo gitaru, a na mesto basiste, u leto 1970.g dolazi Zoran Redžić, koji sa sobom dovodi kolegu iz grupe Čičci, Milića Vukašinovića. Milić je imao veliki uticaj na muzički pravac kom se naglo priklonila grupa, sledeći muzički žanr koji su svirali Led Zeppelin i Black Sabbath,međutim takva muzika nije bila dobro prihvaćena na mestima gde je grupa do tada nastupala, pa tako Kodeksi dobijaju otkaze svih dotadašnjih angažmana. Vraćaju se u Napulj gde jedva preživljavaju, a sa pokušajima prilagođavanja novom muzičkom pravcu, dolazi i do sve većih nesuglasica. Željko, koji je samo godinu dana ranije bio stub grupe, doživljava da se oseća kao višak, jer je pevački sve manje mesta za njega, te se uvređen i razočaran u jesen 1970.g vraća u Sarajevo.



Do leta 1971.g, preostala tri člana Kodeksa, nastupaju kao Mića, Goran i Zoran, a onda Milić Vukašinović odlazi u London, a Goran upisuje Filozofski fakultet. U jesen 1971.g., na poziv Ismeta Arnautalića, Goran Bregović , sa Zoranom Redžićem i bubnjarom Gordanom Matrakom i pevačem Zlatkom Hodnikom, osniva grupu Jutro. U toj grupi se Goran Bregović prvi put oprobao kao kompozitor. Kada je početkom 1972.g grupa Jutro dobila prve studijske termine, Goran odlučuje da pozove starog pevača Željka Bebeka, iako čitavih godinu dana nisu govorili. Tada snimaju prvi singl na kom se, na A strani našla pesma ‘Ostajem tebi’, a koju je na šlageru sezone otpevao Zlatko Hodnik, a B stranu zauzela je pesma ‘Patim, evo deset dana’, koju je Bregović kasnije uvrstio i na debi album Bijelog Dugmeta. Posle snimanja tog prvog sinlga, Bebek odlazi u vojsku, ali grupa snima još četiri pesme prilikom njegovog vanrednog odsustva – ‘Kad bih bio bijelo dugme’, ‘U subotu mala’, ‘ Na vrh brda vrba mrda’ i ‘Hop-cup’, od kojih su prve dve objavljene na singlu početkom 1973.g. Krajem 1972.g. grupu Jurto napušta Ismet Arnautalić i ime grupe se dovodi u pitanje, jer  je na naziv ‘Jutro’ upravo Ismet polagao autorsko pravo. Oko imena će se polemisati tokom cele 1973.g., da bi grupa zvanično promenila naziv i bila krštena u Bijelo Dugme 1. januara 1974.g. Za sam novi naziv grupe su se odlučili relativno lako, s obzirom da ih je publika već upamtila po pesmi 'Kad bih bio bijelo dugme'. Na to su dodali i grafički odgovarajući simbol i legenda je stovrena! Sa odlaskom Ismeta, grupi su se pridružili bubnjar Goran Ipe Ivnadić, koji je došao iz grupe Rok, i klavijaturista Vlado Pravdić, koji je do tada svirao u grupi Indeksi, a kasnije, po odlasku Zorana Redžića, na mesto basiste dolazi Jadranko Stanković. U tom sastavu grupa snima dve nove pesme 'Top' i 'Ove ću noći naći blues', koje prvo nude sarajevksom Diskotonu, ali pošto bivaju odbijeni uz obrazloženje da je Diskoton pretrpan i da bi morali dugo da čekaju na objavljivanje singla, potpisuju petogodišnji ugovor sa Jugotonom. U početku Bijelo Dugme održava svirke po manjim gradovima, najčešće u Zenici. U martu 1974.g. iz grupe odlazi Jadranko Stanković, a na mesto basiste ponovo dolazi Zoran Redžić, sa kojim grupa snima sledeći singl na kom su se našle pesme 'Glavni junak jedne knjige' (autor teksta je bio pesnik Duško Trifunović) i 'Bila mama Kukunka, bio tata Taranta'. Taj singl istovremeno objavljuju i Diskoton i Jugoton, jer je Goran Bregović, van svih pravila tog vremena, za taj singl potpisao ugovor i sa Diskotonom, što je podiglo dodatnu, dobrodošlu prašinu i, naravno, pozitivno uticalo na prodaju ploče.



Predstavljeni kao nove nade, Bijelo Dugme svoj prvi veći nastup ima na BOOM festivalu u Ljubljani, u maju 1974.g. Tog leta pripremaju materijal za svoj prvi album, a u avgustu izdaju i treći singl sa pesmama 'Da sam pekar' i 'Selma'. Obe pesme su odlično primljene od strane publike i može se smatrati da je taj singl bio prelomni trenutak u karijeri Bijelog Dugmeta, izbacivši ih u prvi plan tadašnje domaće muzičke scene. U oktobru grupa snima svoj debi album 'Kad bi' bio bijelo dugme', koji biva objavljen već u novembru, a malo pre toga, zajedno sa grupama Pop mašina, Smak i Crni biseri, nasatupaju u beogradskom Domu sindikata na rođendanskoj proslavi tada aktuelne emisije Radio Beograda 'Veče uz radio', gde osvajaju veliku naklonost publike. Na oproštajnom koncertu Korni grupe, u novembru iste godine, nastupaju pred 15 000 posetilaca, koji ih dočekuju sa oduševljenjem. Interesantno je napomenuti da se omot prvog albuma Bijelog Dugmeta, koji je uradio Dragan S. Stefanović, našao u engleskom izdanju knjige koja predstavlja 500 najboljih omota u istoriji.







Početkom 1975.g. Bregović dobija nagradu za jednog od najboljih gitarista Jugoslavije na festivalu Kongres rok majstora, koji je organizovao Jugoton. Bijelo Dugme objavljuje još jedan singl sa pesmom 'Koji ti je vrag', a potom kreću na veliku jugoslovensku turneju. Tog proleća, 1975.g. Bijelo Dugme je već važilo za najpopularniju jugoslovensku rock grupu.



Drugi album 'Šta bi dao da si na mom mestu' je pažljivo pripreman, jer je morao da potvrdi kvalitet sa prethodnog, a potom, tokom novembra 1975.g. sniman u Londonu. Na albumu je bas gitaru svirao Željko Bebek, jer je Redžić povredio prst leve ruke baš uoči snimanja. Tekst za naslovnu numeru napisao je Duško Trifunović, a autor ostalih tekstova bio je Bregović. Kao hitovi odmah su se izdvojile pesme 'Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac', 'Došao sam da ti kažem da odlazim', 'Ne gledaj me tako i ne ljubi me više'. Iako se ploča prodavala po ceni višoj od uobičajene, album se prodavao u rekordnom tiražu. Baš povodom tog tiraža od preko 200 000 primeraka, Jugoton je uveo 'Dijamantsku ploču'. Odmah po objavljivanju ploče, grupa kreće na turneju po Kosovu i Makedoniji. Biva najavljivan i novogodišnji koncert u beogradskoj Hali sportova, koji je otkazan bez razloga, a i nastup pred drugom Titom, do kog takođe nije došlo, jer su se organizatori uplašili 'velike buke' koju je stvarao bend. Zoran Redžić odlazi na odsluženje vojnog roka, a na njegovo mesto dolazi Ljubiša Racić, na mesto privremenog basiste. Grupa kreće na jugoslovensku turneju i u Sarajevu nastupa pred 15 000 posetilaca, a u Beogradu, po prvi put do tada, tri puta prodaju Halu Pionir.



U martu 1976.g., u izdanju PGP RTB, izlazi retrospektivni album Gorana Bregovića na kom su se našle prve pesme grupe Jutro, ali i pesme koje je uradio za druge izvođače, Biseru Veletanić, Zdenku Kovačiček i Jadranku Stojaković. U aprilu iste godine grupa planira nastupe našim iseljenicima u Americi, od čega odustaju, ali ipak odlaze u Ameriku, gde su potom snimili Ipetov singl sa pesmama 'Džambo' i 'Vatra' i Bebekov sa pesmama 'Milovan' i 'Goodbye Amerika'. Zbog raznih insinuacija na prozapadnu orijentisanost, članovi grupe odlaze na radnu akciju 'Kozara 76', odakle se Bregović, Bebek i Racić vraćaju sa udarničkim značkama. U jesen iste godine u vojsku odlaze Ipe Ivandić i Vlado Pravdić, a na njihova mesta dolaze Milić Vukašinović i Laza Ristovski.







Treći album je takođe pažljivo pripreman. Radni naziv albuma je bio 'Sve se dijeli na dvoje, na tvoje i moje', po pesmi Duška Trifunovića koja je trebalo da se nađe na albumu, ali Bregović nije stigao da uradi muziku za pesmu, pa je album izašao pod naslovom 'Eto, baš hoću'. Isto kao i prethodna, i ova ploča je snimana u Londonu, a svetlost dana je ugledala 20. decembra 1976.g., noseći prelepu baladu 'Sanjao sam noćas da te nemam', kao i 'Loše vino', zatim folklorom inspirisane 'Slatko li je ljubit tajno' i 'Dede, bona, seti se, de, tako ti svega' i jednostavnu, ali ništa lošiju numeru 'Ništa mudro'.



Pred turneju po Poljskoj, u aprilu 1977.g., grupu je napustio Ljubiša Racić, a na njegovo mesto je došao Sanin Karić. Najavljivani kao 'Vodeća jugoslovenska grupa mladog pokoljenja', njih petorica su u Poljskoj održali devet koncerata i izazvali veliko oduševljenje publike koja do tada nije bila u prilici da sluša takav rock. Po povratku sa turneje u grupu se vraćaju Zoran Redžić i Ipe Ivandić koji su bili na odsluženju vojnog roka i Bijelo Dugme kreće na jugoslovensku turneju. Međutim, kako su koncerte pratili tehički problemi, a ni publika se nije odazvala u očekivanom broju, dolazi do sve češćih sukoba unutar grupe, te se turneja prekida, a javnost je sve uverenija da je grupa pred raspadom. Koncerti i Zagrebu i Ljubljani su otkazani, iako je planirano da se na njima skupi materijal za živi album. Kako su kritike koncerata u okviru turneje bile prilično uzdržane, po prvi put za četiri godine, bili je jasno da je za Dugmiće počeo lošiji period. Nešto se moralo učiniti, pa grupa, na ideju novinara Petra Popovića, odlučuje da održi besplatan koncert kod Hajdučke česme, kao oproštaj pred Bregovićev odlazak u JNA. 28. avgust 1977.g. je ušao u istoriju kao datum koncerta Bijelog Dugmeta kod Hajdučke česme, na kom se okupio do tada najveći broj poklonika domaćeg rock-a u istoriji. Procenjeno je da te večeri na topčiderskom proplanku je bilo između 70 000 do 100 000 posetilaca, a deo te atmosfere ostao je zabeležen u filmu 'Nije nego', reditelja Miće Miloševića. Iako su Bijelo Dugme objavili živi album pod naslovom 'Koncert kod Hajdučke česme', na albumu su bili snimci sa nastupa u sali Đuro Đaković u Sarajevu,oktobra iste godine, a samo su reakcije publike sa koncerta kod Hajdučke česme bile korišćene za ploču.



Dok je Goran Bregović bio u vojsci, Željko Bebek je objavio solo album 'Skoro da smo isti' koji je naišao na hladan prijem kod publike, a Laza Ristovski i Ipe Ivandić, u saradnji sa gitaristom Vlatkom Stefanovskim, basistom Zlatkom Holdom, pevačem Goranom Kovačevićem, tekstopiscem Rankom Bogdanom i Ipetovom sestrom Gordanom, su snimili album 'Stižemo'. Zaneseni svojim radom, teškim rečima po štampi su se opraštali od Bijelog Dugmeta, zbog čega grupa nije nastupila na rock večeri jugoslovenskog stvaralaštva mladih 'Mladost Sutjeske', u junu 1978.g. Neprosredno pred objavljivanje albuma 'Stižemo' Ipe Ivandić biva uhapšen zbog posedovanja hašiša i on, Goran Kovačević, Ranko Boban i Zlatko Hold dobijaju zatvorke kazne.



Po Goranovom povratku iz vojske grupa se ponovo okuplja, a dobija i pojačanje - novog člana Didija Janketića i povratnika Vladu Pravdića. U januaru 1979.g. ulaze u studo i počinju snimnje albuma 'Bitanga i princeza'. Objavljivanju albuma prethodilo je niz cenzorskih intervencija. Najpre je odbijen omot Dragana S. Stefanovića zbog 'vulgarnosti' fotografije na kojoj ženska noga šutira muškarčevo 'osetljivo' područje, pa je omot uradio Ivan Ivezić, Jugotonov dizajner. Zatim je iz pesme 'Ala je glupo zaboravit' njen broj' izbačena psovka 'koji mi je moj', a iz udarne balade 'Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš' stih 'A Hrist je bio kopile i jad' izmenjen u 'A on je bio kopile i jad'. Tako 'popravljena' ploča je objavljena u martu 1979.g. i odmah je okarakterisana kao prvi ozbiljan i zreo album Bijelog Dugmeta, urban, lišen primesa folka. Pored navedenih pesama ovaj album doneo je hitove 'Na zadnjem sedištu moga auta', 'Bitanga i princeza', zatim balade 'Kad zaboraviš juli' i 'Ipak poželim neko pismo'. Ova ploča je oborila je sve prethodne tiraže i proglašena je pločom godine od strane lista 'Zdravo'. Turneja koja je usledila je takođe bila vrlo uspešna. Beogradsku halu Pionir napunili su pet puta, a sav prihod je bio uplaćen postradalima od zemljotresa u Crnoj Gori. Na stadionu JNA 22. septembra, organizovli su koncert pod nazivom 'Rock spektakl 79.' na kom su uz brojne predgrupe nastupali pred oko 70 000 posetilaca. U to vreme Goran je po prvi put radio muziku za film, za film Aleksandra Mandića 'Lične stvari', odakle su se pesme 'Pristao sam biću sve što hoće' i 'Šta je, tu je', našle i na singl ploči.







Krajem 1980.g. Bijelo Dugme objavljuje album 'Doživeti stotu', koji nosi zvuk novog talasa, a Bregović prvi put producira ploču, što će kasnije postati redovno. Sve pesme su u new wave stilu, osim pesama 'Pristao sam biću sve što hoće' i ' Pjesma mom mlađem bratu', a po prvi put pesme imaju političku konotaciju, što se jasno čuje u temama 'Ha, ha, ha' i 'Tramvaj kreće (ili kako biti heroj u ova šugava vremena)'. Naravno, usledila je jugoslovenska turneja, u okviru koje je poslednji koncert održan u zagrebačkom klubu Kulišić, gde je snimljen i drugi živi album. Ploča pod nazivom '5. april '81' objavljena je u ograničenom tiražu od 20 000 primeraka, a osim starih pesama, na njoj se našla i obrada hita grupe Indexi 'Sve ove godine'. Te, 1981.g., u Beogradu su održali više koncerata, počev sa dva promotivna u hali Pionir, zatim su svirali na Hipodromu u okviru rock festivala, a oko Nove godine imali su tri nastupa u hali Pinki. Početkom 1982.g. svirali su u Insbruku (Austrija), a tokom jula i avgusta su održali turneju po Bugarskoj u okviru koje su odsvirali 41 koncert pred oko ukupno 120 000 posetilaca. Na turneji je za bubnjevima bio Gabaret Tavitjan, umesto Điđija Janketića koji je otišao u JNA, a po izlasku iz zatvora, krajem iste godine, u grupu se vraća Ipe Ivandić.



Početkom 1983.g., Goran Bregović, zajedno sa grupom, objavljue album za decu pod nazivom 'A milicija trenira strogoću', na kojoj je pevao dečak Ratimir Rača Boršič, a na ploči su se našle i pesme za TV emisiju 'Nedeljni zabavnik'.

U februaru 1983.g. Bijelo Dugme objavljuje album 'Uspavanka za Radmilu M.'. Iako je prvobitno planirao da ovaj album bude poslednji i da koncert na beogradskom Sajmištu 24. aprila bude oproštajni, a potom rasformira grupu, Bregović je zbog sjajnog odziva publike odustao od prekida rada. Interesantna pesma na ovom albumu bila je 'Kosovska', otpevana na albanskom jeziku, što je bilo vrlo intrigantno s obzirom na tadašnju političku situaciju na Kosovu, a ostale pesme su obeležavale sve faze kroz koje je grupa prošla tokom karijere. Pred kraj turneje Bijelo Dugme održava klupsku svirku u SKC-u, u Beogradu, a zatim odlaze na duži odmor.

U to vreme Željko Bebek snima svoj drugi solo album 'Mene tjera neki vrag', te 23. aprila 1984.g. zvanično napušta grupu, a na mesto pevača dolazi Mladen Vojičić - Tifa. Sa Tifom je grupa provela leto u Rovinju gde su uvežbavali novi materijal. Bregović sa Zdravkom Čolićem u Sloveniji osniva izdavačku kuću 'Kamarad'.







Album, jedostavno nazvan 'Bijelo Dugme', objavljen je u decembru 1984.g. Na omotu se našla reprodukcija slike Uroša Predića 'Kosovka devojka' i nekako u skladu sa tim ploča nosi dosta folklornog melosa, a kao gosti se pojavljuju Orkestar narodnih instrumenata RTV Skoplje, Ladarice, ali i Bora Đorđević koji je sa Tifom otpevao pesmu 'Pediculis pubis', gde je i koautor teksta. Po snimanju ovog albuma Laza Ristovski je ponovo stalni član grupe. Provokativna obrada himne 'Hej Sloveni' pokrenula je talas jugoslovenstva kod drugih sarajevskih grupa. Najveći hit sa ploče postala je pesma 'Lipe cvatu', a pesme 'Padaju zvijezde', 'Lažeš', 'Jer kad ostariš' i 'Da te bogdo ne volim' su dugo godina bile veoma popularne. Tiraž ovog albuma, kao i poseta na turneji koja je usledila, premašili su, skoro pa očekivano, sve prethodne brojke.



U oktobru 1985.g. Tifa je morao da napusti grupu. Poklekavši pod velikim pritiskom ozbiljih profesionalnih obaveza i iznenadne velike slave, odlazi na dosluženje vojnog roka. Poslednji put je nastupio sa Bijelim Dugmetom u avgustu, na koncertu u Moskvi, gde su Dugmići, uz Bajagu u instruktore predstavljali jugoslovenski rock na festivalu omladine i studenata. Mesto pevača zauzima Alen Islamović, sa kojim grupa snima sledeći album 'Pljuni i zapevaj moja Jugoslavijo'.







Na omotu albuma je prvenstveno planirano da se nađe slika Miće Popovića 'Dve godine garancije', no kako je on u to vreme još uvek važio za disidenta, odustalo se od te ideje, pa se na omotu našla kineska propagandna slika koja prikazuje revolucionarni ples. Ploču otvara stara revolucionarna pesma 'Padaj silo i nepravdo' koju u pratnji Gorana Bregovića i štićenika doma za napuštenu decu 'Ljubica Ivezić', peva narodni heroj Svetozar Vukmanović. I ova ploča je obojena jugoslovenstvom, inspirisana rastućim nacionalizmom. Pored politički obojenih pesama, ploča donosi i pesmu 'Hajdemo u planine' koja momentalno postaje hit, kao i balade 'Noćas je k'o lubenica pun mjesec iznad Bosne', 'Ružica si bila', i 'Te noći kad umrem, kada odem, kad me ne bude', kao i dosta drugih sjajno prihvaćenih pesama. Naravno, i ova ploča je odlično prošla kod publike. Sledi koncert na beogradskom Sajmištu na kom gostuje operska pevačica Dubravka Zubović, a zatim i turneja, na kojoj je snimljen dupli živi album pod nazivom 'Mramor, kamen i željezo', a koji je objavljen u oktobru 1987.g.



Pesme na ovoj ploči mogle bi se nazvati svojevrnom biografijom grupe, jer šesnaest pesama, koliko ih je bilo na albumu, činile su put od prvih singlova, do pesama sa posledjeg studijskog albuma. Posle ove turneje, grupu je napustio Vlado Pravdić, mada se sa njima pojavio na još nekoliko velikih koncerata.



Album pod nazivom 'Ćiribiribela' izlazi krajem 1988.g., noseći na omotu crtež Nojeve barke. Na ovom albumu nalazi se hit pesma 'Đurđevdan', stara ciganska pesma u koju je Bregović ukombinovao stih Đorđa Balaševića 'A ja nisam s onom koju volim' i tako napravio verziju koja će postati kafanski hit za sva vremena. Naravno, i na ovoj ploči se našla provokacija i to u vidu pesme 'Lijepa naša', iskombinovanom sa 'Tamo daleko'. Pesme koje su brzo publici prirasle za srce, a koje je doneo ovaj album su bile 'Evo zakleću se', 'Ako ima boga', 'Šta ima novo' i nešto veselija 'Napile se ulice'.

Početkom 1989.g. Bijelo Dugme kreće na turneju koja je trebalo da traje dva meseca, međutim posle koncerta u Derventi, Alen Islamović, iznenada i bez da je ikoga prethodno obavestio, odlazi u rodni Bihać zbog težih zdravstvenih problema. Turneja se prekida, a niko i ne sluti da će to biti poslednji koncert Bijelog Dugmeta. Otkazuju se svi najavljeni i planirani koncerti, Bregović odlazi u Pariz, a javnost je prepuštena nagađanjima, jer nije bilo nikakvog zvaničnog saopštenja.



Alen Islamović 1990.g. objavljuje solo album 'Haj nek se čuje, haj nek se zna', a u proleće iste godine izlazi i kompilacija svih balada iz perioda od 1983. do 1988.g. pod nazivom 'Nakon svih ovih godina'.

Povodom dvadeset godina od objavljuvanja prvog sinlga grupe, u martu 1994.g. Televizija Beograd emituje seriju od četiri jedočasovne emisije o Bijelom Dugmetu.  Skoro istovremeno izlazi i drugi kompilaijski album 'Ima neka tajna veza', na čijem omotu se nalazi reprodukcija slike Dragana Maleševića - Tapija 'Radost bankrota'.

U međuvremenu Goran Bregović gradi vrlo uspešnu karijeru filmskog kompozitora, koju je započeo radeći na filmovima 'Kuduz' i 'Dom za vešanje'. Željko Bebek se, po izbijajnu građanskog rata, preselio u Zagreb gde je nastavio muzičku karijeru kao lider Bebek bend-a. Zoran Redžić je u Finskoj, a Mladen Vojičić - Tifa je do 1995.g. bio u Sarajevu, a zatim se preselio u Nemačku gde je osnovao Tifa bend. Ipe Ivandić se, po izbijaju rata, preselio u Beograd, gde je tragično nastradao 13. januara 1994.g. Alen Islamović je nastavio solističku karijeru.



Grupa Bijelo Dugme se poslednji put ponovo okupila 2005.g. da bi održali oproštajnu turneju u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu. Taj oproštajni koncert u Beogradu, uz onaj čuveni kod Hajdučke česme, spadaju među najposećenije koncerte na prostorima bivše SFRJ. Neosporna je činjenica sa je Bijelo Dugme jedna od rekih grupa koja je uspela da održi popularnost tako dugi niz godina.



(* korišćeno kao referenca: "Ilistrovana ROCK enciklopedija 1960-1997" , Petar Janjatović)