Đorđe Balašević – Naposletku
Advertisement:
Naposletku,
ti si dobro znala,
ko sam ja.
Otkud sad te suze,
moja mila?
Rekla si da se za točak
bršljan ne hvata,
zalud izgužvana svila ..
To je tako,
ne pravi od tuge nauku,
mani svetlo na sledećem bregu ..
Okopniće moj otisak
na tvom jastuku,
(još kako)
kao ‘jezuška’ u snegu ..
Razbicu gitaru,
crn je mrak ispunjava,
odavno se svoje pesme bojim ..
Pomera u meni neke gene Dunava,
pa ja tečem i kad stojim ..
Ali opet,
da l’ bi ikad bila
moja ti,
da sam vojnik u armiji ljudi ..?
Rekla si da baš ne umem
novce brojati,
i da je ništa sve što nudim ..
Naposletku,
ti si navek znala da sam svirac,
brošić što se teško pribada …
Da me može oduvati
najblaži Nemirac …
Da ću u po reči stati,
da se neću osvrtati
nikada …
Ređaš po vitrini fini porculanski svet,
al’ ja sam figurica bez žiga ..
Pazi,
to je bajka što ti pada na pamet,
fali ti baš ovaj cigan ..
Tek u jesen otkriju se
boje krošanja,
sve su slične u leto zeleno ..
Naposletku ti si dobro
znala ko sam ja,
čemu suze, lepa ženo ..(?)
Draga moja, ti si navek znala
da sam pajac
moj je šešir šatra pomična …
Usne, tice-rugalice,
a u oku tajac …
Da sam kaput sa dva lica,
da sam Gospo’n propalica
obična …
Naposletku,ti si navek znala
da sam svirac,
da je nebo moja livada …
Da me može oduvati
najblaži Nemirac …
Da ću u po reči stati,
da se neću osvrtati,
nikada …
Da ću u po reči stati,
da se neću osvrtati,
nikada …
Advertisement:
Related Posts
Đorđe Balašević – Stih iznad svih →
Đorđe Balašević – Dođoška →
Đorđe Balašević – Gde baš sada da se zaljubim →
