Galija – Ti me svojom hladnoćom ne kušaj

Ti me svojom hladnoćom ne kušaj
i ne pitaj koliko sam star,
žuti kostur postala mi duša,
to je meni od bolesti dar ..

Nekada sam u predgradju lut’o,
kao dete sanjao u dim
da ću bogat i slavan da budem,
da ću biti drag ljudima svim ..

Pa i Ljubav .. Nije li zabavno?
Ti me ljubiš, a usne k’o lim ..
Osećanje moje uzre davno
i ne možeš da procvetaš s njim ..

No, sa tugom da pričekam bolje,
nije važno bude l’ malo sete,
zlatnije od tvoje kose poljem,
svud loboda pletenice plete ..

A ja bih hteo da sam opet tamo,
da se navek oprostim sa svim,
da ne budem više slavan samo
i da gledam kao dete u dim ..

Pa i Ljubav .. Nije li zabavno?
Ti me ljubiš, a usne k’o lim ..
Osećanje moje uzre davno
i ne možeš da procvetaš s njim ..

No, sa tugom da pričekam bolje,
nije važno bude l’ malo sete,
zlatnije od tvoje kose poljem,
svud loboda pletenice plete ..