Katarina Živković – Da zaborvim
Advertisement:
Uspomenama
brišem mokre oči i ja, mili moj,
jače boli kad se odlazi ..
Znam ja, suđeno mi nije
da ti srećna dolazim ..
Lutam još po svome mraku,
tuga lomi, a ja glumim jaku ..
Padaće nam same maske
kad ih suze pokvase ..
Bila je to ljubav,
s tobom svaka godina –
jedna čaša slomljena,
popila sam koju više
da preživim i da dišem …
Što me nije ubilo,
jaču me probudilo,
ali mora svako svoje
da odboluje …
To što smo stekli deli se
na pola, bol i ćutanje …
U tišini smo
čuli kako ljubav nekud odlazi,
korak njen nam još odjekuje ..
Kroz noć, koferi spremni,
za njom i ja polazim ..
Lutam još po svome mraku,
tuga lomi, a ja glumim jaku ..
Padaće nam same maske
kad ih suze pokvase ..
Bila je to ljubav,
s tobom svaka godina –
jedna čaša slomljena,
popila sam koju više
da preživim i da dišem …
Što me nije ubilo,
jaču me probudilo,
ali mora svako svoje
da odboluje …
Još ću jednom da se osvrnem,
da te pozdravim i zaboravim …
Što me nije ubilo,
jaču me probudilo,
ali mora svako svoje
da odboluje …
To što smo stekli deli se
na pola, bol i ćutanje …
Advertisement:
Related Posts
Katarina Živković – Istina →
Katarina Živković – Džoker →
Katarina Živković – Radi me bol →
