Jovan Perišić – Zar nisam dovoljno kažnjen

Ne leči vreme rane ni uspomene
ni korak dalje ne možeš ti iz mene
sa mladim vinom stara se tuga krije
kad mesec sedef prolije

Bez tebe živim životom lutalica
bol se za dušu lepi k’o pijavica
jer ovu ljubav što veže nas i deli
ni jači nisu podneli

Živim već dovoljno dugo
usnama tvojim ranjen
kaži mi, moja tugo
zar nisam dovoljno kažnjen

Neke se tuge za noć sa čašom spoje
kad samo jedna nosi greh za oboje
s osmehom tvojim mnogo sam žena sreo
al’ samo jednom voleo

Živim već dovoljno dugo
usnama tvojim ranjen
kaži mi, moja tugo
zar nisam dovoljno kažnjen