Kristina Kovač – 101 put
Advertisement:
Hodam dugo
Čini mi se, satima
U stvari godine su prošle
Od kad sam stopalom na zemlju kročila
Uragani
I sjajan sunčev slap
Strašne bure, mirno more
Rame uz rame su me pratili do sad
Dečiji smeh kao lek koji leči sve
Kada me tamne strane sveta povrede
Pod krošnju njenog osmeha zavučem se
I sve je opet baš kako treba da bude
Moj put, kao krivudava je nit
Čas sam trčala, čas vukla se
Dok vreme kovalo je štit
I sama sam svaku krivinu birala
Kao nežnom rukom slikar, ja sam krivu crtala
Sto puta sam pala dole
Al’ sto jedan put sam ustala….ustala
Mirno spavam
Ponekad sanjam košute
Al’ često poigram se s’vatrom
Koja uporno iznutra greje me
I tad budem luda
I budem prosto previše
Al’ ja još verujem kao dete
Makar do srži moja vera pekla me
Njegov smeh kao lek koji leči sve
Kada me moji mrakovi obeshrabre
Pod krošnju ruku njegovih ja sklopim se
I sve je opet baš kako treba da bude
Moj put, kao krivudava je nit
Čas sam trčala, čas vukla se
Dok vreme kovalo je štit
I sama sam svaku krivinu birala
Kao nežnom rukom slikar, ja sam krivu crtala
Sto puta sam pala dole
Al’ sto jedan put sam ustala….ustala…ustala…ustala…ustala.
Advertisement:
Related Posts
Haris Berković – Prokleta →
Mina Kostić – Živim sa greškama →
Jala Brat – Restart →
