Rade Šerbedžija – Već sam ti pričao to
Advertisement:
Da li znaš,
i ja sam nekada imao grad . .
Ulice . .
Draga lica u dvorištu
pod kestenom stol . .
Nekada . .
Prašnjava slika
i cesta od sna…
Curice . .
drugova pjesma
u duši se budi djetinjstvo . .
Zamisli…
miriše lipa i ljeto je tu . .
Kasnije snijegovi
pramen sam magle
pod neonskim svijetlom
u zimu . .
Pricam ti . .
imao sam druga ko brata ja . .
Sada pustinja
čežnjiva pisma,
Pacifik od tuge i sjecanja . .
Kažu sudbina . .
Ta kurva, bol,
ime mora imati . .
I razlozi . .
milion priča,
al’ svaka vodi samo do pustoši . . .
Pitam da li znaš . .
A znam da ne znaš
nit ceš ikada shvatiti . .
A i zašto bi . .
Oprosti,
to gorka tečnost iz mene gluposti
govori . . .
Nije nostalgija . .
ta je romantično,
nevino čedo, spram ovih stanja . .
Neću da spominjem,
rat i užase,
politiku,
i slicna sranja . .
Neću da ponavljam
pravda ne postoji . .
Ta to je jasno bar . .
Hocu da dopustim
suzu ljubavi,
sa njom sam divan par . .
Kasno je, znam . . .
Curi noć,
svaka je mala vječnost za mene ..
Da, znam,
moraš poć . .
O, kako nervira kad zadnji autobusi
se izgube . .
Pitam,
da li znaš
i ja sam nekada imao grad . .
Ulice . .
Draga lica u dvorištu
pod kestenom stol . . .
Ah,
već sam ti pričao to . . .
Advertisement:
Related Posts
Rade Šerbedžija – Ne budim te tek tako →
Rad Šerbedžija – Ne daj se, Ines →
