Vlado Georgijev – Živim sad

Šta je vrijeme,
šta su godine?
Nekad puno malo je,
a malo previše.

Znam ne vrijedi
protiv sudbine,
tek kad nada nestane,
neko novi javi se…

U vrijeme kad sve stalo je,
ti si se pojavila tu…
Baš kada sve prestaje,
meni život počinje,
još jedan put…

Nije mi važno,
dok ovako ljubiš me,
da li je lažno,
il’ najstvarnije…
Ja živim sad,
sutra šta ce biti ko zna…

Tvoje mi oči
tako puno govore,
i ove noći
samo neka potraje…
Ja živim sad,
sutra šta ce biti ko zna…

Sutra šta će biti ko zna…

Neću usne
što su lagale,
ja bih sad da vjerujem
onoj što me nasmije..

Znam ne vrijedi
protiv sudbine,
tek kad nada nestane,
neko novi javi se…

U vrijeme kad sve stalo je,
ti si se pojavila tu…
Baš kada sve prestaje,
meni život počinje,
još jedan put..

Nije mi važno,
dok ovako ljubiš me,
da li je lažno,
il’ najstvarnije…
Ja živim sad,
sutra šta ce biti ko zna..

Tvoje mi oči
tako puno govore,
i ove noći
samo neka potraje…
Ja živim sad,
sutra šta ce biti ko zna…

Nije mi važno,
dok ovako ljubiš me,
da li je lažno,
il’ najstvarnije…
Ja živim sad,
sutra šta ce biti ko zna..

Tvoje mi oči,
tako puno govore,
I ove noći,
samo neka potraje…
Ja živim sad,
sutra šta će biti ko znaa..

Sutra šta će biti ko zna…