Azil 5 – Zima
Advertisement:
Kad živiš ovaj svet, na ludom kamenu,
kad živiš ovaj tren, na ludom kamenu.
I ako ti kažu da to što ljubiš zna biti plavo, hladno i beskrajno,
Ne veruj im! Ne, nikako…
Kad smeješ ovaj smeh, na ludom kamenu,
kad plačeš ovaj plač, na ludom kamenu.
Mogla bi nekad bosih nogu, s vetrom u leđa,
sa mnom u beskrajno…
O, ja te zovem, pođi sa mnom, ja te zovem, ostani…
Noću vreme me menja, noću stvari me bune, i ne znam odgovore;
Danju oblačim klovna i kužim: život ide mimo mene, mimo mene…
Ja te zovem, Pođi sa mnom.
Ja te zovem, Ostani…
Napolju hladna je zima,
K’o da nevreme drema, moj svet skroman i pust.
K’o kiša doboš da tuče, tmurna odlaziš nekud,
Tako pažljiva i Sveta!
U meni kopni neka tuga,
bura vrisak sprema,
moj svet skroman i pust.
Tmuran odlazim nekud…
No, evo me opet, s proleća zaljubljen, lud.
Advertisement:
