Ana Nikolić ana.nikolic2

Published on November 6th, 2013 | by admin

0

Ana Nikolić – Mišo moj


Kad ljudi vide me znam ja da pomisle
da ono najgore ipak sam prošla ..
Dobro se pretvaram, sve živo zavaram,
a svaka pomoć bi dobro mi došla ..

Sećanja sam zaledila,
al’ nisam bol pobedila …

Ne mogu više da zadržim bol,
ne pomažu tablete uz sav alkohol …
I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima,
još ukus tuge peče na mojim nepcima …

Ne mogu više da zadržim bol,
ma neka sam sto puta ja slabiji pol …
I kada ostarim i kad posivi sve,
oči će mi biti od plača crvene …

Nadaš se, ne nadaš, al’ ne možeš da znaš,
koliko koraka ko od nas ima ..
I kada prođe sve i kad sve nestane,
ostaju ožiljci u nama svima ..

Sećanja sam zaledila,
al’ nisam bol pobedila …

Ne mogu više da zadržim bol,
ne pomažu tablete uz sav alkohol …
I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima,
još ukus tuge peče na mojim nepcima …

Ne mogu više da zadržim bol,
ma neka sam sto puta ja slabiji pol …
I kada ostarim i kad posivi sve,
oči će mi biti od plača crvene …

Ne mogu više da zadržim bol,
ne pomažu tablete uz sav alkohol …
I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima,
još ukus tuge peče na mojim nepcima …

Ne mogu više da zadržim bol,
ma neka sam sto puta ja slabiji pol …
I kada ostarim i kad posivi sve,
oči će mi biti od plača crvene …

Ne mogu više da zadržim bol,
ne pomažu tablete uz sav alkohol …
I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima,
još ukus tuge peče na mojim nepcima …

Ne mogu više da zadržim bol,
ma neka sam sto puta ja slabiji pol …
I kada ostarim i kad posivi sve,
oči će mi biti od plača crvene …






Advertisement:








Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to Top ↑