Beogradski Sindikat beogradski-sindikat

Published on March 22nd, 2014 | by admin

0

Beogradski Sindikat – Balada disidenta


Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Sećam se davno, još u starom lokalu,
prvi put sam video mikrofon, staj’o na astalu ..
U hladu starog kestena gde je moja draga nestala,
ja urez’o sam ime, bacio prve rime ..
Ja sam odrast’o na pesmama gradskih boema,
i pričama alasa kojih danas više nema ..

Kalio se s najboljima po zadimljenim birtijama,
udvarao se damama, kockao sa limparima ..
Nekad kući srećan, nekad sve izgubio,
nekad ženu grlio, nekad kaldrmu ljubio ..
I nisam sebi sudio, gde god bi se probudio
bol je bio isti, s njim sam se udružio ..

Zato sećanja sam skupljao k’o ožiljke da podsete,
da nije uvek bilo samo hladno i sivo ..
Da krv crvena k’o vino bojila je noći,
kroz odraze u čaši, to su bile tvoje oči ..
A ja sam morao da odem, fijaker me je čekao,
Beograde zbogom, mnoge ti stvari nisam rekao ..

Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Zaboravi me draga, zaboravi da te volim,
nastavi da živiš, možda više ne postojim ..
Grlim sećanja u mraku dok ih luča sveće boji,
da ne mislim na krike što čuju se niz hodnik ..
Dok borim se sa ranama sanjam da
opijam se vinom, rakijom i tamburama ..

Starom violinom i pocepanim glasovima,
tužnom pesmom cigana, dimom i polomljenim čašama ..
Da s’boemima mojim se nadvikujem za stolom,
gađam pesmama, recitujem, otimam za slovo ..
Zbog samo jednog stiha moj život sad je gotov,
pun stih u srcu dok kroz prozor gledam otok ..

Sanjam da mirišem tvoj parfem dok se privijaš uz mene,
suze mi poteku kao kiše u jesen ..
‘Ej ne svani pusta zoro, pusti me da čeznem,
nikad ne svani dok u meni ima pesme ..
Al’ ja sam morao da odem, jer nekome sam smetao,
Beograde zbogom, ovo ti još nisam rekao ..

Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Danas rane više bole nego zuce iza škole,
nego zvuci one strofe kad sam morao da odem ..
Al’ sad sam opet ovde, al’ sve nam se izgubilo,
posekli su kesten gde sam nekad tebe ljubio ..
Ne mirišu lipe, nema stare violine,
nema ciganina sedog da za moju tugu brine ..

Moj Beograde, izgubio sam korene,
džabe nosim ordenje kad niko me ne poznaje ..
Pa zvezdu Crnog Đorđa dadoh sad za bokal grožđa,
šta će meni ona kad ja nemam bilo koga ..
Samo nespokoj i bol, moji najbolji drugovi,
u kafani lomim čaše dok mi duša ne iskrvari ..

Balada disidenta, jedna tužna srpska pesma,
nekim budućim kafanama, za bolja vremena ..
Neka zastane u grlu kad je neko drugi peva,
sve je isto u mom kraju, samo mene više nema ..
Ja sam morao da odem, takav nikom nisam trebao,
Beograde zbogom, pamti dobro šta sam rekao ..!

Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Da li se sećaš kako bilo nam je pre,
posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde ..

Muzika, tuš ..!!






Advertisement:








Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to Top ↑