Ceca – Trula višnja

Iz tašne ruž pade na pod
od šoka kad te videh da ležiš kraj nje
i razbi se poslednji kliker mog nadanja
da sanjam to sve ..

U zlo doba puče, k’o iz pakosti,
lastiš moje hrabrosti ..

Pala sam u zoru, pala,
više nisam izdržala,
sad neka mi iz knjige rođenih
ime brišu …

Na tom mestu gde sam pala
ostala je mrlja mala,
kao da je neko zgazio
trulu višnju …

Opsovah je i gurnuh je
onako kako umem ja ženstveno,
al’ odbi me taj tvoj pogled pun mržnje
i baci na tlo ..

Radujte se duše, sitne, prodane,
od iste ste rđe skovane ..

Pala sam u zoru, pala,
više nisam izdržala,
sad neka mi iz knjige rođenih
ime brišu …

Na tom mestu gde sam pala
ostala je mrlja mala,
kao da je neko zgazio
trulu višnju …

Ta ista ja što je blistala,
do samih zvezda se dizala,
sad tu puzim pred tobom i njom,
ta ista ja ..

Slomljenih dugih noktiju
i pocepanih čarapa,
u taj se prizor ne uklapa
ista ja …

Pala sam u zoru, pala,
više nisam izdržala,
sad neka mi iz knjige rođenih
ime brišu …

Na tom mestu gde sam pala
ostala je mrlja mala,
kao da je neko zgazio
trulu višnju …