Published on December 21st, 2013 | by admin
0Dado Polumenta – Život ledenih
Advertisement:
Ne gledaj u moje oči,
jer to nije njihov sjaj –
to su godine
lažne sreće i nadanja ..
I ne traži moje usne,
jer to nije njihov žar –
to su obmane
da svaka bila je prava ..
I da si bolja nego što jesi
ne bi moglo da se desi,
moje srce je crna kutija ..
Ja nisam prevaren, ni razočaran,
ja sam od sebe očajan,
a to se desi kada ostariš mlad ..
Kako bih volio da noćas budem to što tražiš,
sebe da slažem …
Da budem ono što ti treba, u pravom trenutku
prave riječi da kažem …
Al’ nećeš vetar vezati,
ja nikad neću prestati …
Tako bih volio da noćas budem to što tražiš,
sebe da slažem ..
Od milion žena da si, eto, da si jedna za mene,
od srca da kažem …
Al’ nećeš vetar vezati,
ja nikad neću prestati
da živim život ledenih …
Ne padaj u moje ruke,
jer to nije zagrljaj –
malo navika, a malo utjeha ..
Ne kreći na moje srce,
jer tamo stoji kapija –
vrata gvozdena,
a brava bez ključeva ..
I da si bolja nego što jesi
ne bi moglo da se desi,
moje srce je crna kutija ..
Ja nisam prevaren, ni razočaran,
ja sam od sebe očajan,
a to se desi kada ostariš mlad ..
Kako bih volio da noćas budem to što tražiš,
sebe da slažem …
Da budem ono što ti treba, u pravom trenutku
prave riječi da kažem …
Al’ nećeš vetar vezati,
ja nikad neću prestati …
Tako bih volio da noćas budem to što tražiš,
sebe da slažem ..
Od milion žena da si, eto, da si jedna za mene,
od srca da kažem …
Al’ nećeš vetar vezati,
ja nikad neću prestati
da živim život ledenih …
Advertisement: