Published on March 14th, 2017 | by admin
0Đorđe Balašević – Dođoška
Advertisement:
Njenog brata znao sam tako, iz čuvenja
nisam puno mario za te Dodjoše
vukla se ko kornjača jedna jesen lenja
spori dani davno prodjoše
pretio je da će on
na put da mi stane
i da mu se sestre okanem
A mi smo samo
šetali i pomalo kisli
dobro sam se nagled’o njenih koraka
druge su mi devojke pobegle iz misli
prhnule ko jato čvoraka
tih je dana zvonilo
u čast Malog Princa
i odvažnog Bilbo Baginsa
Na svim mojim crkvama satovi su stali
kazaljke se srećom baš tada sklopiše
sto hiljada reči znam,
al’ jedna mi fali
da nju kako treba opišem
i sram ga bilo, gospodo,
ko pomisli loše
al’ ni nalik na druge Dodjoše
Otad baš ne uzimam
svaku što se pruža
srce se odupire, pa se privikne
al’ zumbuli su zumbuli,
a ruža je ruža
pa da na kraj sveta iznikne
ma da se redom postroje
odavde do ćoška
ni jedna ko moja Dodjoška
ta, idi, ni jedna ko moja Dodjoška
Advertisement: