Published on December 7th, 2013 | by admin

Dženan Lončarević – Tugo moja

Kao da sanjam ja čujem tvoj glas,
tu si s društvom,dva stola od nas ..
Đavo traži da dotaknem dno,
samo pogled da ulovim tvoj ..

Nije mene, tugo moja, iznenadilo
što mi oči nisi poznala,
jer je ova duša moja i bez vrata i bez krova
posle tebe pusta ostala …

Kao senka na licu sam tvom,
svaki osmeh mi nanosi bol ..
Moja duša je srušeni dom,
samo vetrovi žive u njoj ..

Nije mene, tugo moja, iznenadilo
što mi oči nisi poznala,
jer je ova duša moja, i bez vrata i bez krova,
posle tebe pusta ostala …

Samo prođi, nestani u noći,
moje rane stare ne otvaraj ..
Mi smo sada, dušo, jedra u oluji,
niko od nas neće otići u raj ..

Moja duša je srušeni dom,
samo vetrovi žive u njoj ..