Goca Tržan – Strašilo

Novo jutro, novi stan,
istu sliku svaki dan
gledam u ogledalu ..
Ista greška ponovo,
u čaj od nane sipam so,
možda je i namerno ..

Jer to što me sladilo,
odavno me ohladilo …

Mogu ja najponosnije
tugu nositi
i opsovati i oprostiti
sve što tebe je
na smrt plašilo,
samoj sebi sam strašilo …

Sve se nadam biće bolje
kad isečem stvari tvoje
na sitne krpice ..
Onda kajem se do zore,
tada nemam ništa tvoje,
to mi je najgore ..

Sve u onoj nameri
da pobegnem od ljubavi …

Mogu ja najponosnije
tugu nositi
i opsovati i oprostiti
sve što tebe je
na smrt plašilo,
i samoj sebi sam strašilo …

Mogu ja najponosnije
tugu nositi
i opsovati i oprostiti
sve što tebe je
na smrt plašilo,
samoj sebi sam strašilo …