Published on December 4th, 2013 | by admin
0Marčelo – Pismo bratu
Advertisement:
Dragi Miloše, znam da nećeš ni čitati ove redove,
al’ me često muči pitanje, kad završim skitanje,
budan dok čekam svitanje – gde si ti?
Gde su te odneli vetrovi?
Ovi stihovi, tebi pisani, ne silaze mi s pameti ..
Pa, slave ti, kako si mi?
Evo, reko’ da ti bacim koje slovo,
pod našim nebeskim krovom baš ništa novo ..
Kao što znaš – tražili smo promene, dobili zamene,
pa sad bauljamo, kotrljamo se i prljamo u blatu ..
Baš kao i juče stvarnost te tuče,
pa samo gledaš bulju da izvučeš ..
Ja zapalio na fax, Paraćin mi postao previše skučen.
A BG k’o BG, nekad suza, nekad me osmeh ozari,
rokam svoje,pa ponekog vikenda palim dole do starih ..
Dobro su matori, šta znam .. Isto, svaki dan .. Isti san:
kažu, život je šljaka, al’ nek’ sve od sebe dam ..
Ćaletov pogled se gubi, pali cigaru, gladi bradu,
kuća nam još nema fasadu, al’ kaže, ne gubi nadu,
pita kako je meni tamo u velikom gradu ..
E, tata, tata, živim sa cimerkom u stanu od 26 kvadrata
i rokam solo kroz život od blata, stvarnošću ne baratam,
ne shvatam, al’ se ipak smešim iz inata ..
.. A onda se setim da tamo negde imam brata..!
Preko granice ispisuje nove životne stranice,
a na ruci više nema brojanice ..
Otuđio se od porodice, a kako ne bi i od rodbine
Nisam ga video ni čuo ima 3-4 godine … reci, Miloše..!
Granice nisu nista drugo do linija u atlasu,
al’ jesu stvarne onda kad idu od srca ka srcu ..
Ti sada pružaš ruke nekom novom nebu, nekom novom suncu
tvoj mali brat je postao MC, radi album, ide ka vrhuncu ..
I često sanja te, nazad u dane pre i naše stare ulice
ti i ja, blejanje i smejanje kad leti dođes iz Nemačke,
doneseš mi igračke i čokolade, pa sa Tomasketom pališ do grada –
ja se hvalim ispred zgrade: Don’o mi brat!
I sat kuca i vreme leti, al’ i dalje boli kad se setim
i dalje boli kad skontam da više nikada nećeš hteti
da zajedno pikamo “Robokapa” na glupavom Comodore-u 64ci,
da mi puštaš Paca po celu noć dok ne popizde matorci ..
Ej, sećaš se kako sam se kao mali bojao oluje?
Kad čujem one stare topole da huje, strahujem ..
Ti kažeš: burazer tu je, ne brini!
– a meni se čini na nas srušiće se ..
Nisam kontao da sudbina zna i drugačije da nam sruši sve ..!
Da sruši sne, jer ljudi odlaze ..
Često bez pozdrava, često bez obraza
stide se svog odraza u ogledalu ..
Al’ ja sam tvoj i ti si moj i dalje nemam šta da dodam –
Čovece, krv nije voda – budi joj odan ..!
Bar nekad seti se
(bar nekad seti se)
onih dana od pre ..
Vreme protiče,
(i vreme protiče)
al’ sećanje ostaje ..
Dragi Miloše, loše je ..
Znam da za tebe odavno prošlo je,
a prošlost je ta što grize me iza zavese, kad sklonim oblake ..
Burazer od tetke, a voleo sam te k’o da smo rođeni,
jedva čekao leto da dođeš mi, da i ja imam starijeg brata ..
Dobro se sećam tog dana kad sam te zadnji put sreo –
leto 99, nebo prepuno ptica, prepuna glavna ulica
i ti koji guraš kolica, u kolicima mezimca ..
Mala Mina, lepa je kao anđeo ..
Jebote, moj se burazer sa zenom spandjao, decu izrađao ..
Mic po mic, kontam – post’o sam stric ..
Pogledi nam se sreću, niko ni reči, stojimo i
Toliko bih ti mnogo kazao, al’ samo gledam ..
Tako bih ti se bacio u zagrljaj, al’ mi neka beda u srcu ne da ..
A taj tvoj hladan pogled me i dan danas seče ..
Čoveče, par reči reče pa ode ..
Ja se to veče spucao k’o stoka, solo, kući ..
Pitao se po sto puta kako to ljudi odjednom postaju tuđi
i vrteo kroz glavu sve svoje snove od malena ..
Kako sam sanjao da jednog dana, možda,
zajedno odemo na koncert Cypressa ..
Sanjao da jednoga dana možda zauvek budeš tu gde sam ..
Sanjao, a onda se probudio i skontao da sam blesav ..
Kraj je priče i svako sledi svoju smernicu ..
P.S. Poljubi ćerkicu ..
Bar nekad seti se
(bar nekad seti se)
onih dana od pre ..
Vreme protiče,
(i vreme protiče)
al’ sećanje ostaje ..
Bar nekad seti se
(bar nekad seti se)
onih dana od pre ..
Vreme protiče,
(i vreme protiče)
al’ sećanje ostaje ..
Advertisement: