Miroslav Ilić – Nije život jedna žena

Kad naslonim na dlanove glavu
i razmišljam o ženi toj
ja dočekam tako zoru plavu
neću više da mislim o njoj

Nije život jedna žena
što si glavo zamišljena
još života ostalo je
natrag suze moje

Ne pomažu razmišljanja moja
ne vredi mi što uzdišem
pobediću osećanja svoja
iz svog srca da nju izbrišem

Nije život jedna žena
što si glavo zamišljena
još života ostalo je
natrag suze moje

Tugovati sa čašicom neću
malodušnost, šta beše to
ko spomene moju bivšu sreću
neka menja i društvo i sto

Nije život jedna žena
što si glavo zamišljena
još života ostalo je
natrag suze moje