Nataša Bekvalac – Navika
Advertisement:
Jednom je Bog pogrešio,
da budem s tobom kad je rešio,
jednom sam ja nasela baš,
a ti na mene još ne nasedaš ..
Ja sam tvoje vlasništvo
kad mi daješ kompliment,
kad me samo pogledaš
ja dobrovoljno pišem testament ..
Ostariću i žaliću
što šamar nisam ti uzvratila,
jezik ti dug, moj mladiću,
šteta što nisam ti ga skratila ..
Ćuti sad i sedi tu,
ne gledaj kud odlazim,
ne bi hteo, ni u snu,
na tvoj način da te porazim ..
Jer navika je to
da pretiš i pred svima me brukaš,
al’ sad je gotovo
nemoj posle da mi kukaš …
Neka više, neka manje,
al’ ja sam za poštovanje …
Jednom je Bog pogrešio,
da budem s tobom kad je rešio,
jednom sam ja nasela baš,
a ti na mene još ne nasedaš ..
Ćuti sad i sedi tu,
ne gledaj kud odlazim,
ne bi hteo, ni u snu,
na tvoj način da te porazim ..
Jer navika je to
da pretiš i pred svima me brukaš,
al’ sad je gotovo
nemoj posle da mi kukaš …
Neka više, neka manje,
al’ ja sam za poštovanje …
Jer navika je to
da pretiš i pred svima me brukaš ..
(al’ sad je gotovo)
Jer navika je to, o-o-o …
(da pretiš i pred svima me brukaš,
al’ sad je gotovo …
da mi kukaš …)
Ma samo navika je to …
Navika je, navika je to …
Navika je to..!!
Advertisement:
Related Posts
Nataša Bekvalac – Andjeo i grešnica →
Nataša Bekvalac – Prva →
Nataša Bekvalac – Žeton →
