Nikola Rokvić – Prećuti me

Ako te nekada neko za mene pita,
prećuti me,
ako ti majka o meni misli pročita,
prećuti me ..

Samo idi i pusti nek’ te vetar nosi,
nek’ tvoji prsti budu u tuđoj kosi,
prećuti me,
neka me oči njegove u tvojim naslute ..

Ako te pogodi kad čujes moje ime,
prećuti me,
život ti masku sreće sa lica skine,
ne traži me ..

Samo idi, u mislima sam pored tebe
i ako u ovoj pesmi nađeš sebe,
ugasi je,
k’o što ugasila si moj život nekad pre ..

Ne diraj me i ne podsećaj me sad,
gde si bila da me zagrliš,
da mi bar malo ublažiš pad …

Ne diraj me, ako si ikad volela
i ne traži me u oblacima,
kad krila si mi slomila …

Ako te pogodi kad čujes moje ime,
prećuti me,
život ti masku sreće sa lica skine,
ne traži me ..

Samo idi, u mislima sam pored tebe
i ako u ovoj pesmi nađeš sebe,
ugasi je,
k’o što ugasila si moj život nekad pre ..

Ne diraj me i ne podsećaj me sad,
gde si bila da me zagrliš,
da mi bar malo ublažiš pad …

Ne diraj me, ako si ikad volela
i ne traži me u oblacima,
kad krila si mi slomila …