Riblja Čorba – Kad hodaš
Advertisement:
Veče ne miriše na rakove i školjke,
mesec je bleda fleka boje cimeta . .
Uzimaš cipele za šetanje kroz snove,
ulica voli ritam tvojih koraka . .
Vetar se provlači kroz nepoznate reči,
asfalt se miluje sa tvojim štiklama . .
Suviše mekan da bi mogao da spreči,
ovo je veče puno tvojih tragova . .
Kad hodaš ne zastajkuješ
i zemlju ne dodiruješ,
a mene ne primećuješ . . .
I uporno se trudiš . .
Da me prođe požuda.
još drhtim od tvog pogleda,
iz nekih starih razloga . . .
Ne mogu da se sredim . .
Veče ne miriše na rakove i školjke,
mesec je bleda fleka boje cimeta . .
Uzimaš cipele za šetanje kroz snove,
ulica voli ritam tvojih koraka . .
Kad hodaš ne zastajkuješ
i zemlju ne dodiruješ,
a mene ne primećuješ . . .
I uporno se trudiš . .
Da me prođe požuda.
još drhtim od tvog pogleda,
iz nekih starih razloga . . .
Ne mogu da se sredim . .
Advertisement:
