Tanja Savić tanja-savic1

Published on November 2nd, 2013 | by admin

0

Tanja Savić – Hotel za izgubljene duše


Noć, sama na trotoaru,
auto i srce u kvaru ..
Signal za pomoć
šaljem u ponoć,
a ti daleko ostani ..

Podižem prst,
u strahu nosim svoj krst,
ranjena duša mi luta
kraj autoputa,
stranac u noći staje,
sa njim cu poći dalje,
i kažem mu:

Hajde vozi me da ne vidim ljude,
gde primaju od ljubavi lude,
vozi me dok snovi se ruše,
pravo u hotel za izgubljene duše
vozi me …

Hajde vozi me iz ovog grada
gde od ljubavi lako se pada,
vozi me dok snovi se ruše,
pravo u hotel za izgubljene duše
vozi me …

Noć, rukama sakrivam lice,
gde li su te ranjene ptice,
što noću lete same da nađu sebi
rame za plakanje ..

Podižem prst,
u strahu nosim svoj krst,
ranjena duša mi luta
kraj autoputa,
stranac u noći staje,
sa njim cu poći dalje,
i kažem mu:

Hajde vozi me da ne vidim ljude,
gde primaju od ljubavi lude,
vozi me dok snovi se ruše,
pravo u hotel za izgubljene duše
vozi me …

Hajde vozi me iz ovog grada
gde od ljubavi lako se pada,
vozi me dok snovi se ruše,
pravo u hotel za izgubljene duše
vozi me …

A tvoje sitnice
po putu bacam kao mrvice,
letite ranjene ptice sa dna
širite krila ranjena …

Hajde vozi me da ne vidim ljude,
gde primaju od ljubavi lude,
vozi me dok snovi se ruše,
pravo u hotel za izgubljene duše
vozi me …

Hajde vozi me iz ovog grada
gde od ljubavi lako se pada,
vozi me dok snovi se ruše,
pravo u hotel za izgubljene duše
vozi me …






Advertisement:








Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to Top ↑