Zdravko Čolić – Pamuk

Prolazi bez tebe prva zima,
svaka tvoja sitnica sudbinu ima ..

Zbijeni ljudi k’o grozdovi,
kroz maglu vuku se k’o vozovi,
tišina negde kuje zaveru
i eto te niotkud ..

Taman kad tugu ispratim,
u novi zagrljaj se uselim,
da zavolim to se ne usudim,
to je uzalud ..

K’o pamuk ruke tvoje nežne,
još pamtim kad mi dođeš nedeljom …
Na meni ostariće čežnje
i tvoji dodiri sa posvetom …

K’o pamuk ruke tvoje nežne,
još pamtim kad mi dođeš nedeljom …
Prolaze noći, idu dani,
ali nijedan više sa tobom ...

Snove k’o čamce usidrim
da ne sanjam te, da se ne mučim,
al’ uvek nađe me k’o osveta
ta tvoja posveta ..

Taman kad tugu ispratim,
u novi zagrljaj se uselim,
da zavolim to se ne usudim,
to je uzalud ..

K’o pamuk ruke tvoje nežne,
još pamtim kad mi dođeš nedeljom …
Na meni ostariće čežnje
i tvoji dodiri sa posvetom …

K’o pamuk ruke tvoje nežne,
još pamtim kad mi dođeš nedeljom …
Prolaze noći, idu dani,
ali nijedan više sa tobom …

Prolazi bez tebe prva zima …
Prolazi, prolazi …
Prolazi …