Željko Šašić – Doviđenja

Sve slike rasute po stolu,
na zidu prazan ram,
to što je ostalo od mene,
sve tebi ostavljam ..

U sobi srušenih snova
sad samo hladan dah,
otvoren prozor me zove,
prvi put nemam strah ..

Doviđenja,
tražio sam ono čega nema …
Doviđenja,
ljubav nikad nije bila tu …

Slike sam spalio,
ruže sam stavio
tamo gde bila je bol …
Sad samo tragovi
tvoji su ostali k’o
na rani so …

Gledam u poznato mi lice
u svom ogledalu,
glava mi puca, al’ se držim,
ja k’o da nisam tu ..

U sobi srušenih snova
sad samo hladan dah,
otvoren prozor me zove,
prvi put nemam strah ..

Doviđenja,
tražio sam ono čega nema …
Doviđenja,
ljubav nikad nije bila tu …

Slike sam spalio,
ruže sam stavio
tamo gde bila je bol …
Sad samo tragovi
tvoji su ostali k’o
na rani so ..

(Doviđenja,
tražio si ono čega nema …
Doviđenja,
ljubav nikad nije bila tu …)

Slike sam spalio,
ruže sam stavio
tamo gde bila je bol …
Sad samo tragovi
tvoji su ostali k’o …
(na rani so ..)

Doviđenja,
tražio sam ono čega nema …
Doviđenja,
ljubav nikad nije bila tu …

Slike sam spalio,
ruže sam stavio
tamo gde bila je bol …
Sad samo tragovi
tvoji su ostali k’o
na rani so …