Block Out – Nikad (Dve hiljade i kusur godina)

Pronađi neki put,
pronađi novi svet,
ja sam alergičan na strah,
a još sam gori nego pre ..

Nema razloga
da poverujem sve,
štedi svoj proliveni znoj,
moj bol je, ipak, samo moj ..

Sve kao da je san
i svi kao da smo tu već bili
neki dan u isti čas,
to prati nas od malih nogu ..

Sanjao sam te,
kucaš eksere,
moje ruke krvare,
ja, kao, podnosim sve ..

Poželim na tren
da nisam više tu,
da prosto prestanem
da tražim zvezdu vodilju ..

E, vidiš, to je laž
i za to ne postoji lek,
kad misliš – gotovo,
a ono počinje tek ..

Jednom u životu
digni belu zastavu
i prihvati to
kao svoju pobedu ..

Svest za opšte dobro,
skupi ranjene,
pa im podari so,
neka se okale ..

Izveštačeni smeh
što odnosi tvoj greh
na listu čekanja,
na listu kajanja bez trajanja ..

Lice sakriva,
a ruke pune darova
i čeka da ti da,
čeka da ti da ..

Oči velike,
njima vidi sve,
al’ on je tako star,
nema nerava ..

Osramoćen i sed,
u očima mu led,
ista uloga
dve hiljade i kusur godina ..

I nikad neće stići ..
Nikad neće stići ..
Nikad ..
Nikad
na vreme ..

On nikad neće stići ..
On nikad neće stići ..
Nikad ..
Nikad
na vreme ..

I nikad neće stići ..
On nikad neće stići ..
Nikad ..
Nikad
na vreme ..

On nikad neće stići, nikad ..
On nikad neće stići, nikad ..
Nikad, nikad
na vreme ..