Miroslav Ilić – Svaka me zora zna

Ruke mi zadrhte
kada te vidim sa njim
ali za sreću tvoju
još uvek molim se

Od kada te nema
kao da ne postojim
sa ovim bolom
duša bori se

I svoju sujetu kunem
jer u praznoj postelji trunem
svima je jasno
da bez tebe ne umem

Svaka ne zora zna
zašto se opijam
za tvoje srce kuca moje
sada je dva za jedno

Pulsira znao sam da zna
dublje ne može
ako nećeš mene
poštedi nju Bože

Bežim od stvarnosti
surova java kida me
srce zna i oseća
moja nisi odavno

Pijan lakše podnosim
ove davne poraze
čak i nesrećan
držim glavu uspravno

I svoju sujetu kunem
jer u praznoj postelji trunem
svima je jasno
da bez tebe ne umem

Svaka ne zora zna
zašto se opijam
za dvoje srce kucalo
sada je dva za jedno

Pulsira znao sam da zna
dublje ne može
ako nećeš mene
poštedi nju Bože