Željko Joksimović – Karavan

Ti džabe sakrivaš pogled pod velom
u svitanju belom
on nije ni malo naivan znaj

Kad bude saznao da si se dala
i dušom i telom
nema ti pomoći tu ti je kraj

Zato doći ću po tebe ja
zveckaću sjajnim mamuzama
nogom ću vrata razvaliti
svako da primeti
od njega te moram uzeti

Ne treba ti paravan
niti njegova kola ni stan
sedi u moj karavan
da te vozim dok ne svane dan

Ti sa mnom imaćeš svilu i zlato
ne brini za to
sada priznaj i reci mu to

S njim samo toneš sve dublje i dublje
k’o u živo blato
znaj ja te mogu povesti u raj

Zato doći ću po tebe ja
poznaćeš me po mamuzama
nogom ću vrata razvaliti
svako da primeti
od njega te moram uzeti

Ne treba ti paravan
niti njegova kola ni stan
sedi u moj karavan
da te vozim dok ne svane dan