Đorđe Balašević – Čivutski vrt
Advertisement:
Ako kročiš u čivutski vrt,
na sedmo koleno čini će pasti ..
I, ko da nema drugih bašti di sve pupi i sve šljašti,
di na miru možeš šeboj i božure krasti ..
Moja nesretna mati
htela me spasti savetom finim,
al’ morala je dotad znati
da ne sme kasti šta da ne činim ..
Šta je bedem neg’ široki zid,
lako se zajaši k’o stari čilaš ..
Mahovina ko astragan, da bez glasa šmugne dragan,
ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš ..
Ruka zavesu miče,
trepte u tmini biserni zdenci ..
Zbog nečeg Đurđic uvek niče
baš u tišini i baš u senci ..
Neću skoro onim šorom,
ne znam posle put odande ..
Me sem čoro, moja lolo,
ču ćo šoro paša mande ..
Vetar cvili i leleče, skini suknju i jeleče,
nit ko mari, nit ko zna, ma ćer mande čingara ..
Ako dirneš u čivutski vrt
kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić ..
Bićeš žedan kraj bunara i siromah s puno para,
sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić ..
Ko u tuđi vrt uđe
crn lebac mesi u crnom plehu ..
Eh, “Ne poželi ništa tuđe”,
svi smrtni gresi u tom su grehu ..
Kao mrva iz džepa,
truni se lako život protekli ..
Da, rekli su mi da je lepa, ali baš tako
– to nisu rekli ..
Advertisement:
Related Posts
Đorđe Balašević – Stih iznad svih →
Đorđe Balašević – Dođoška →
Đorđe Balašević – Gde baš sada da se zaljubim →
