Đorđe Balašević balasevic

Published on October 27th, 2013 | by admin

0

Đorđe Balašević – Kao talas


Negde se pipnu naši mali svemiri
kada već pomislim da spavaš ..
Zašumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naiđeš ..

U školjki tvoga pupka leto zimuje,
tu čuvaš mrve sunca za nas ..
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje,
dok kao talas nadireš ..

I ništa više nije važno,
lice sveta zlobno i lažno
se raspline za čas …
I niko više nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan,
pesak ispod nas …

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst,
niz tvoje sapi zvezda pala ..
Zalud te privijam uz sebe, k’o uz krst,
ti kao talas izmičeš ..

Ostavljaš slane kapi bistre
i jato dobrih mirisa Istre
po sobi razvijaš ..
Ostavljaš varljiv zalog pene
u srcu ove napukle stene,
koju razbijaš…

I ništa više nije važno,
lice sveta zlobno i lažno
se raspline za čas …
I niko više nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan,
pesak ispod nas …






Advertisement:








Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to Top ↑