Đorđe Balašević – Namćor
Advertisement:
Ne volem ..
Nikog, lutko, takva mi je narav,
kao odžak star i garav,
puno dima je kroz mene prošlo…
Ne volem ..
Ujne, strine, šogore, komšiluk,
nataknem ih na čiviluk,
od njih ništa dobro nije došlo ..
Ne volem..
Semenkare, cigoše trubače,
burek, ulične pišače,
nek’ mi moju lepu varoš vrate ..
Ne volem..
Džipadžije, dizel, butikaše,
restoteke, tamburaše,
svaku pesmu bar za strofu skrate ..
Mater im ..
Al’ tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina ..
Prodaću onu našu kućerdu ‘na lakat’,
pa nek je stoput dedina ..
Da kupim četir’ konja besna,
da ih u oblak upregnem,
pa s tobom, di nas niko ne zna, uteknem ..
Ne volem ..
Kad mi gaće uđu.. di već uđu,
te što brinu brigu tuđu,
košticu u štrudli od višanja ..
Ne volem ..
Zatucane, gratis kravataše,
hipohondre što se plaše
da dobiju rak od razmišljanja ..
Ne volem ..
Krvoločne pse i gospodare,
nađubrene trotoare,
maskirne kad navale na pendžer ..
Ne volem ..
Lopuže što voze tuđa kola,
znaju azbuku do pola,
miču usnama dok sriču pejdžer ..
(nji’ ne samo da ne volem, neg’ ih se malko gadim,
pravo da ti kažem ..)
Al’ tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina ..
Prodaću onu našu kućerdu na lakat,
pa nek je stoput dedina ..
Da kupim čamac na dva vesla
i onaj šešir rogozan,
pa tebe, di nas niko ne zna, odvozam ..
Ne volem ..
Šizove i nervne bolesnike,
pre ih puštali za vikend,
sad ih puste pravo pred kamere ..
E, onda ..
Ne volem ..
Sve te lezibejke, da prostite,
proročice, travestite,
nek’ mi gospon-dame ne zamere ..
Ne volem ..
Teget girtlu na teget mantilu,
šestu ličku, sedmu silu,
opa-cupa preko Okučana ..
Ne volem ..
Izbore, televizor, plakate,
dosta, ako Boga znate,
ludnica je kanda otključana širom ostala ..
(provert’e, molim vas?!)
Al’ tebe volem, to je fakat,
ti si mi ljubav jedina ..
Prodaću onu našu kućerdu na lakat,
pa nek je stoput dedina ..
Da kupim adicu od peska,
na njoj šumarak nakrivljen,
da tebe, di nas niko ne zna, sakrijem ..
Šta je ovo – solo?
If, ne volem solo ..
A-a-a, to je onaj sopran-saksofon
– to tek ne volem ..
Ne volem .. (daklem)
Uzdržane, trezvene,
pa džoging, takve najpre trefi šloging,
al’ ni krkanje mi nije blisko ..
Ne volem ..
Što odasvud samo čuješ daj mi (!),
il’ se prosi il’ se zajmi,
jebo te, ja nikad nisam isko ..
Ne volem ..
Štreberčine, večne odlikaše,
crne rolke i sektaše,
ne padam na Tibet ili Burmu ..
Ne volem ..
Škrtariju, intelektualce
koji važno vrte palce,
kupiš ih za špricer i kavurmu ..
(koju, ja lično, ne volem ..)
Al’ tebe volem to je fakat,
ti si mi ljubav jedina ..
Prodaću onu našu kućerdu na lakat,
pa nek je stoput dedina ..
Napuklo srce na dve pole,
ljubav je teret pregolem,
baš ni to što tol’ko volem – Ne volem ..
Advertisement:
Related Posts
Đorđe Balašević – Stih iznad svih →
Đorđe Balašević – Dođoška →
Đorđe Balašević – Gde baš sada da se zaljubim →
