Published on September 22nd, 2013 | by admin
0Đorđe Balašević – Poslednja nevesta
Advertisement:
Vesnik svadbe po sokaku svuda je,
brinu snajke šta ce koja mesiti ..
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Pa, čuj, moralo se i to jednom desiti ..
Tu livadu ja sam prvi kosio,
pričam više nego što bih smeo ..
‘Ajde,
odavno bih je zaprosio ..
Da sam samo hteo ..
Vetrić glanca krune granja,
Tamiš nosi par lokvanja ..
Račun svedi: Šta sad vredi mladost
tričava ?
Nevažno je to sve skupa,
sećanje je smešna lupa,
koja sitne stvari
uveličava ..
Oprezno s tom violinom
ona čezne za tišinom ..
K’o da škakljas anđelčiće
vrhom gudala ..
A Nju nemoj pominjati
neće svet zbog toga stati,
ma, neće biti prva
što se udala ..
Ništa lakše nego sebe slagati,
ništa lakše neg’ se nasmrt opiti ..
I ništa teže nego zalud tragati ..
Od sto drugih nju sam prob’o sklopiti ..
Srce cupka,
al misao okleva ..
Čeka da se stvari same dese …
A tuga lepše zvuči
kad se otpeva ..
Pesma sve podnese …
Bog je, katkad, pravi šeret
na strmini doda teret,
i potura Nedohvatno
da se dohvati ..
Bog je dobar – kako kome,
bolje ne pitaj o tome,
ućutaću ili ću opsovati ..
Polagano, Šanji-bači,
ti si znao sta mi znači ..
K’o da heklaš paučinu
vrhom gudala ..
Kad pred crkvom baci buket
neka padne, kao uklet ..
Neka bude zadnja
što se udala ..
Samo bol je u životu siguran,
sreću nosi neki poštar jako spor ..
Neka.. Samo ovu noć da izguram,
sutra cu već naći dobar izgovor ..
Advertisement: