Đorđe Balašević

Published on October 27th, 2013 | by admin

0

Đorđe Balašević – Pred zadnji sneg





Advertisement:





Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine,
procvaće zimske ružice po prvi put te godine ..
Naić’ će studen atarom kao regiment oklopni
i biću samo mirna vlat, kad okopni ..

Ja nemam nigdi nikoga, al’ moja priča prosta je:
Štogod ih manje zavoleš, manje ti njih nedostaje ..
I nisam kadar švindlati, za sobom skele paliti,
da silom steknem nekog kom ću faliti ..

Znam dušo ..
Obeć’o sam da te neću pominjati,
bogarati i sudbinu proklinjati ..
U varoš se preseliti, orcati i veseliti,
obeć’o sam srca teška, obeć’o sam, al’ jebežga …

Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana,
u bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana ..
Strahovi mladi umiru, priču sam kraju priveo,
još onda kada sam i njih nadživeo ..

Znam mila …
Obeć’o sam da ću makar za beštiju,
da ću naći lepšu, bolju i veštiju ..
Nemeškinju, gospodičnu, ni po čemu tebi sličnu,
obeć’o sam srca teška, obeć’o sam, al’ jebežga …

I utom pašće i zadnji sneg preko svih prvih snegova,
a perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova ..
Spreman je Onaj varati,olovni kantar skovati,
al’ danas više ne bih treb’o psovati ..






Advertisement:







Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *



Back to Top ↑