Đorđe Balašević balasevic

Published on September 22nd, 2013 | by admin

0

Đorđe Balašević – Slovenska


Nošen dahom sna,
doleteo je crni golub
na moj dlan ..
Zašto k’o da zna,
al’ to sam jutro dočekao
umoran ..

K’o da sam i ja
leteo s njim,
krilima teškim
olovnim .. 
I video svet,
sakriven iza zlatnih oblaka ..

Ako umrem mlad,
posadi mi na grobu samo
ruzmarin ..
Ne dozvoli tad, 
da naprave od toga tužni
treći čin ..

Nek’ mi ne drže
govore, 
nek’ drugom pletu
lovore, 
Ako umrem mlad,
zaustavljen u koraku i snu ..

O zagrli me sad 
jako,
najbolje što znaš .. 
I nemoj crnoj ptici
da me daš ..
Ma ne, ne brini 
proći će za tren .. 
Ja sam samo
malo lud i zaljubljen …

U mojim venama
davni sever samuje,
i ja ponekad ne znam
šta mu je ..
Što luduje,
od sreće tugu tka,
moja prosta duša slovenska …

Uplaši me sjaj
milion sveća kad se nebom popali ..
Gde je tome kraj,
za kog’ su tako dubok zdenac kopali ..

Zašto se sve to
dešava,
da l’ čovek išta
rešava,
il’ smo samo tu
zbog ravnoteže među zvezdama ..

O zagrli me sad 
jako,
najbolje što znaš ..
I nemoj crnoj ptici
da me daš ..
Ma ne, ne brini, 
proći će za tren ..
Ja sam samo
malo lud i zaljubljen …

U mojim venama
davni sever samuje,
i ja ponekad ne znam
šta mu je ..
Što luduje,
od sreće tugu tka,
moja prosta duša slovenska …






Advertisement:








Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to Top ↑