Van Gogh – Moj nemir i ja

Nešto me je tog dana
iz sna probudilo
i vratilo u vreme
kad sam se izgubio ..

Kao dete u predstavi
kada reč zaboravi,
kao dete
samo nju tražio sam ..

Sedimo u taxiju na
zadnjem sedištu i plačemo,
moja potreba i ja
u poteri za njom …

Neko stvorio je snove
da bi nam se smejao,
kad se budimo iz sna
moj nemir i ja …

Nešto me je tog dana
kroz vreme vratilo,
kiša bila je u raju,
a ja sam sunce pratio ..

U polju maka suze,
u znoju školske bluze,
kao dete
samo nju tražio sam ..

Sedimo u taxiju na
zadnjem sedištu i plačemo,
moja potreba i ja
u poteri za njom …

Neko stvorio je snove
da bi nam se smejao,
kad se budimo iz sna
moj nemir i ja …

Sedimo u taxiju na
zadnjem sedištu i plačemo,
moja potreba i ja
u poteri za njom …

Neko stvorio je snove
da bi nam se smejao,
kad se budimo iz sna
moj nemir i ja …

Nemir i ja,
nemir i ja …