Van Gogh – Osećam da ludim

U bašti tvojih uzdaha
moj život prazna je klupa
prekrivena lišćem ..

Svaki list je kao strela,
a nemir u meni razapet luk,
mrzim taj zvuk ..

Između čežnje i mirisa
lomi se huk,
da li to srce tvoje
krade otkucaje moje,
mrzim taj zvuk ..

Osećam da ludim,
osećam da ludim
zaleđen u svetu tom,
rođen u znaku pogrešnom …

Osećam da ludim,
osećam da ludim
u telu koje gori bez dodira,
na milion godina …

Kad nestanu reči
đavo dođe po svoje,
onda počinje ples ..

Igrala si po tankom ledu,
bacala bes oko sebe,
korak po korak,
sve dalje od mene ..

Između čežnje i mirisa
lomi se huk,
da li to srce tvoje
krade otkucaje moje,
mrzim taj zvuk ..

Osećam da ludim,
osećam da ludim
zaleđen u svetu tom,
rođen u znaku pogrešnom …

Osećam da ludim,
osećam da ludim
u telu koje gori bez dodira,
na milion godina …

Daleko od tebe …

Osećam da ludim,
osećam da ludim
zaleđen u svetu tom,
rođen u znaku pogrešnom …

Osećam da ludim,
ludim
u telu koje gori bez dodira,
na milion godina …

Daleko od tebe …