Van Gogh – Dišem

Kad bez tebe budim se
čovek sam sa pola sreće,
moja lađa traži mir,
a tvoje sidro mene neće ..

Uzdah ljubavi,
to je sve što sam ti poklonio,
sad molim oblake
da tvoja jedra opet okrenu
ka obali, gde čekam te ..

Snovima zaneta
nikad nisi shvatila,
u tebe sam se zakleo,
još uvek dišem samo da bih te udahnuo …

Snovima zaneta
nikad nisi znala to,
u tebe sam se zakleo,
još uvek dišem samo da bih te udahnuo …

A moja nisi ….

Između svega što mi više nismo,
spava slatka nemoć,
čovek sam sa pola sreće,
a nijedno sidro mene neće ..

Ljubavi,
to je sve što sam ti poklonio,
sad molim oblake
da tvoja jedra opet okrenu,
ka obali gde čekam te ..

Snovima zaneta
nikad nisi shvatila,
u tebe sam se zakleo,
još uvek dišem samo da bih te udahnuo …

Snovima zaneta
nikad nisi znala to,
u tebe sam se zakleo,
još uvek dišem samo da bih te udahnuo …

Dišem samo da bih te udahnuo …