Published on December 23rd, 2013 | by admin
0Van Gogh – Nešto vuče me dole
Advertisement:
Pamtim mesec maj
kada je stavila jabuku
u moje oko,
iz nje je kao crv
ušla u srce duboko ..
Pamtim, sve se promenilo
i više nikad nije bilo isto,
bio sam lud za njom,
hteo sam rez,
al’ nije bilo čisto ..
Sad poput vode tečem dole,
dole, dole, dole, dole, dole,
moju reku guta more,
sve je gore i gore,
aaa, sve je gore i gore,
gore, gore, gore ..
Ti si me gurnula sa vrha sveta
u zagrljaj dubine
i nemam snage da isplivam gore,
nešto vuče me dole …
Ti si me gurnula sa vrha sveta
u zagrljaj dubine
i nemam snage da isplivam gore,
nešto vuče me dole,
vuče me dole …
Pamtim mesec maj
i dalje sećanje nosi me
u njeno oko,
gladan kao crv
krišom zavirim duboko ..
poput vode tečem dole,
dole, dole, dole, dole, dole,
moju reku guta more,
sve je gore i gore,
aaa, sve je gore i gore,
gore, gore, gore ..
Ti si me gurnula sa vrha sveta
u zagrljaj dubine
i nemam snage da isplivam gore,
nešto vuče me dole …
Ti si me gurnula sa vrha sveta
u zagrljaj dubine
i nemam snage da isplivam gore,
nešto vuče me dole,
vuče me dole …
Ti si me gurnula sa vrha sveta
u zagrljaj dubine
i nemam snage da isplivam gore,
nešto vuče me dole …
Ti, ti si me gurnula
sa vrha sveta ..
Ti, ti si me gurnula
sa vrha sveta ..
I nemam snage da isplivam gore,
nešto vuče me dole,
vuče me dole,
vuče me dole …
Advertisement: