Van Gogh – Za godine tvoje

Kaži mi,
da l’ ikad misliš na nas ..?
Tišina vlada poljima,
koja čuvaju sve naše tajne ..

Sećanja
imaju pravo na nas ..
I svakog jutra bude me,
plačem u sebi, lagano umirem ..

Zašto bih plakao ..?
Ali ponekad, uvek sama od sebe,
u more padne od milion još jedna,
topla suza za tebe …

Zašto bih plakao ..?
Vidiš, ponekad snovi dobiju krila,
evo, dajem sve svoje
za godine tvoje,
i što si nekad mi bila …

Nadam se,
dok dani puze kraj nas ..
Da možda negde i ugledam
te stope tvoje, čekam čitav vek ..

Zaveden mirisom sna,
koji krade mi dušu ..
A znam da nemam pravo,
ne nemam pravo na nas ..

Zašto bih plakao ..?
Ali ponekad, uvek sama od sebe,
u more padne od milion još jedna,
topla suza za tebe …

Zašto bih plakao ..?
Vidiš, ponekad snovi dobiju krila,
evo, dajem sve svoje
za godine tvoje,
i što si nekad mi bila …

Možda bih plakao…
Vidiš, ponekad snovi dobiju krila ..
Evo, dajem sve svoje,
dajem sve svoje,
za te godine tvoje ..!